Најважније из лекције
Магнетни полови: Сваки магнет има северни (\(N\)) и јужни (\(S\)) пол. Истоимени се одбијају (\(N-N\), \(S-S\)), а разноимени се привлаче (\(N-S\)).
Недељивост полова: Ломљењем магнета увек настају нови потпуни магнети са оба пола - магнетни монопол не постоји.
Земља као магнет: Географски северни пол одговара јужном магнетном полу Земље, и обрнуто.
Извори магнетизма: Стални магнети (материјали попут \(Fe\), \(Ni\), \(Co\)) и покретна наелектрисања (електрична струја).
Недељивост полова: Ломљењем магнета увек настају нови потпуни магнети са оба пола - магнетни монопол не постоји.
Земља као магнет: Географски северни пол одговара јужном магнетном полу Земље, и обрнуто.
Извори магнетизма: Стални магнети (материјали попут \(Fe\), \(Ni\), \(Co\)) и покретна наелектрисања (електрична струја).
Магнети су тела која стварају сопствено магнетно поље и поседују својство да привлаче предмете од гвожђа, никла, кобалта и одређених легура (феромагнетни материјали).
Магнетно поље је простор око магнета у којем се испољава његово дејство на друге магнете или материјале са магнетним својствима.
Деловање магнета на немагнетисане феромагнетне материјале (нпр. комад обичног гвожђа) увек је привлачно, јер се ти материјали у магнетном пољу магнетишу.
Сваки магнет поседује два магнетна пола: северни пол (\(N\)) и јужни пол (\(S\)). Дејство магнета је најјаче на његовим половима.
Закон магнетног међудејства:
- Истоимени полови се одбијају (\(N\) и \(N\), као и \(S\) и \(S\)).
- Разноимени полови се привлаче (\(N\) и \(S\)).
Шта ће се догодити ако приближимо северни пол једног магнета јужном полу другог магнета слободно обешеног о кончић?
Пошто су полови разноимени (\(N\) и \(S\)), између њих се јавља привлачна магнетна сила, па ће се магнети међусобно привући.
Магнетни полови се не могу раздвојити. У природи не постоји изолован магнетни пол (магнетни монопол), за разлику од наелектрисања која могу постојати независно (позитивно и негативно).
Ако пресечемо или преломимо шипкасти магнет на два дела, не добијамо одвојено северни и јужни пол, већ два нова, мања магнета, од којих сваки поново има свој северни (\(N\)) и јужни (\(S\)) пол.
Ако један шипкасти магнет поделимо на 4 једнака дела, колико ће укупно северних полова имати добијени делови?
Деобом настају 4 појединачна магнета, а сваки од њих има по један северни и један јужни пол. Дакле, укупно ће бити 4 северна пола.
Планета Земља се понаша као велики шипкасти магнет. Њено магнетно поље штити живот на Земљи од штетних честица космичког зрачења и Сунчевог ветра.
Положај магнетних полова Земље:
- У близини Северног географског пола налази се јужни магнетни пол Земље.
- У близини Јужног географског пола налази се северни магнетни пол Земље.
Мало угаоно одступање између географских и одговарајућих магнетних полова Земље назива се угао деклинације.
Северни пол (\(N\)) магнетне игле компаса окреће се ка северу Земље управо зато што се тамо налази јужни магнетни пол Земље који га привлачи.
Порекло магнетног поља: Магнетно поље Земље настаје услед електричних струја које теку у њеном течном језгру сачињеном од растопљеног гвожђа и легура. Око сваког проводника кроз који тече електрична струја такође постоји магнетно поље.
Задаци за вежбање
Лак задатак: Како узајамно делују два јужна пола два различита магнета када се приближе један другом?
Пошто су у питању истоимени магнетни полови (\(S\) и \(S\)), они се међусобно одбијају.
Средњи задатак: Зашто се северни пол магнетне игле компаса увек усмерава ка географском северу планете Земље?
Северни пол магнетне игле компаса је разноимен у односу на јужни магнетни пол Земље, који се налази у близини Северног географског пола. Како се разноимени полови привлаче, Земљин јужни магнетни пол привлачи северни пол игле компаса и усмерава га ка географском северу.
Тежак задатак: На столу се налазе две споља потпуно идентичне металне шипке \(A\) и \(B\). Једна је стални магнет, а друга је од обичног (немагнетисаног) гвожђа. Како, без употребе икаквих додатних предмета, можемо утврдити која је шипка магнет?
Врхом једне шипке додирнемо средину друге шипке:
- Магнет има најјаче поље на својим крајевима (половима), док је на средини магнетно дејство занемарљиво слабо или једнако нули.
- Ако крајем шипке \(A\) додирнемо средину шипке \(B\) и осетимо јако привлачење, шипка \(A\) је магнет (јер њен пол делује на средину гвоздене шипке).
- Ако нема привлачења (или је изузетно слабо), шипка \(A\) је од обичног гвожђа, а шипка \(B\) је магнет (јер средина магнета \(B\) не привлачи крај гвоздене шипке).
